Dnevnik bebe internet prodavnica
Registracija,
Registrovani korisnici imaju mnoge privilegije. Forum, komentarisanje tekstova, postavljanje pitanja lekarima...Pridruži se i ti !
Prijava
Postavi svoj foto album, podeli svoja iskustva, prati novosti...
Ažuriraj svoj dnevnik, budi u toku, čekaju te iznenađenja!


Priča jedne mame

Prijavite se da ocenite članak!
oceni clanak

Lana MlađenovićJedna mama nam je ispričala kako se snalazi dok traju sezone raznih virusa. Kako izlazi na kraj sa uputstvima i ne razumevanjem lekara i na koji način proživljava te dane. Sigurna sam da nije usamljena u ovoj priči, a ako i vi imate zanimljivu priču, šaljite nam, a mi ćemo je rado objavljivati.

Marfijevi zakoni u medicini

Moja ćerka se uvek razboli petkom uveče ili tokom vikenda. To znači da ne možemo da je vodimo kod njenog lekara nego da moramo da idemo u dežurnu ambulantu.

Tamo lekari smatraju da, pošto dežuraju 12 sati i primaju samo hitne slučajeve, treba ovlaš da je pregledaju i daju joj antibiotik. Uvek se divim njihovoj sposobnosti da rade više stvari odjednom, i slušaju mene dok im objašnjavam šta se sve dešavalo i klikću po kompjuteru, i čim završe kliktanje pregledaju dete dok ja i dalje pričam, i pišu recept dok ja i dalje pričam. Čim završe pisanje recepta prekidaju moju priču i daju savet: kada popije lek trebalo bi je odvesti njenom lekaru na kontrolu. I sve to za 5- 8 minuta!

Po pravilu situacija nastavi da se komplikuje, detetu ne bude bolje i mi često završavamo kod drugog lekara. Taj je naravno pametniji, odmah zaključi da je onaj prvi postavio pogrešnu dijagnozu i promeni terapiju. Ni za živu glavu neće reći "ne znam šta joj je, evo vam uput za specijalistu".

Lekari me smatraju za "ravnopravnog" sagovornika i što je moguće češće koriste stručne i latinske izraze. Posle neprospavane noći, skidanja temperature i panike u koju upadnem jer detetu nije dobro, dok me oni obasipaju rečima od kojih ni jedna nije kraća od petnaest slova meni počinje da se vrti u glavi i svaki put kada trepnem shvatim da nisam uspela ni da upamtim barem onu reč koju je češće pominjao pa da pitam nekoga šta znači. Uopšte ne primećuju da ih ja gledam preneraženo i zaprepašćeno kao da im vanzemaljac sedi na glavi.

Pokušavala sam da objasnim da ja po kući ne pričam latinski ali tada situacija postaje još gora : "Šta vam, gospođo, nije jasno?"

Na putu kući , muž i ja se preslišavamo: Znači sada prestajemo da joj dajemo ovaj antibiotik, pa dajemo drugi, ali ako je ovaj koji se pije tri puta dnevno popila jutros u 5, kada da joj damo ovaj koji je jači i pije se jednom dnevno? Što nisi pitala? Ne smem da priznam da sam se bojala da će onaj vanzemaljac da se iskezi i da me napadne ako progovorim još nešto i, pošto proverim da njemu ne sedi ništa na glavi, prelazim u kontranapad: Što nisi ti pitao?

Od tada prelazimo na tip službene komunikacije. To znači ni tamo ni vamo, nismo se posvađali, jer nemamo snage još sada i za to, svađaćemo se kada dete ozdravi, ali očigledno nismo baš ni u ljubavi. Kad stignemo kući neprospavana noć nam se strovali na glavu, kreveti su nenamešteni, razbacana garderoba od presvlačenja, nismo popili kafu ni doručkovali, nećemo imati šta da ručamo, ne možemo da nađemo toplomer, dete je nervozno, mi još gori...

Počinjemo da je maltretiramo svaki čas. Izduvaj nos, ajd sad da popiješ lek, e sad kapi u nos, iscedila ti mama sok, moraš da jedeš supu, popij vitamin, dođi da ti naprskam Tantum verde. Prpadne detetu muka i povrati tek popijeni novi čudotvorni antibiotik.

Eto nas sutra kod specijaliste, privatnog. Milina: ne treba ni uput, ni zdravstvena knjižica koja ko zna gde je u onom haosu! "Naša ćerka je imala ove zime četiri upale uha," kažem ja. Ona me pogleda i ja joj čitam misli "Kakva si ti majka!" , dok u isto vreme pita koje je sve lekove do sada dete pilo. Prvo Ospamoks, pa Panklav, pa sad poslednji Cefeleksin, sričem sa papića a do tada sam mislila da sam pismena. Specijalista je, što joj i diploma okačena na zidu govori, još pametnija od one buranije od pedijatara. Cefeleksin je prevaziđen lek, kaže ona, i citiram "nije više ni za kokoške". Prepisuje drugi antibiotik i ne govori kada sad taj da joj damo.

Ova priča još nema kraj.

Napisala: Ana Kiš-Mlađenović



  • Facebook
  • Twitter
  • Digg It!
  • StumbleUpon
  • Technorati
  • Del.icio.us
  • NewsVine
  • Reddit

Da li Vam je koristio ovaj tekst?

0

Ukupno komentara:  1

  • maja_esm 27 jan

    a da nije adenoid? to je nas pitala dr dok smo lezali u bolnici zbog bronhitisa,dva meseca posto smo "adenoid",tj.treci krajnik izvadili.
Pošaljite komentar
  1. Formatting options
       
     
     
     
     
       
Posalji prijatelju

Naslov:  
Vaš email:
 
Email prijatelja:
 

Poruka:  
* sva polja su obavezna



Dunja Raičević
Baner
^ Vrati se gore